VATAN

"Her Şey Vatan Için"

07.07.2008.

Priče iz opkoljenog Sarajeva 16.


Gluhi telefoni

- inserti iz razgovora sa prijateljem u Beogradu '92. god.

 


Ej! Ćao Gorane. Dobro je da si se javio. Da si živ, znaš ovde se svašta priča ...

Ovdje u Sarajevu se uglavnom, svašta događa.

Jeste, čujem. Mora da je strašno. Puca li se i sada?

Stalno se puca.

Ma daj, reci mi iz prve ruke – ko to tamo puca?

Uglavnom mi sami na sebe. Odvedemo žene u porodilište, pa kad dobiju bebe, mi raspalimo po bolnici. Navučemo građane da se okupe u redu za hljeb pa bacimo granatu.

Dobro, nema potrebe za cinizam. Ni ovde nije lako. Jesi li vidio šta nam uradiše Amerikanci preko švaba u UN.

Užas drugar, baš mi je žao Piksija i Dejana.

A Osim se dobro izvukao u zadnji čas. Mora da je znao. Nešto je znao. Ali mislim da to nema veze s fudbalom. Istina je da mi ovde nismo kompletno informisani. Ali nije lako ni novinarima beogradske TV. Evo u nedelju na mitingu SPO, umalo da linčuju novinarku i njenu ekipu.

Šta su im uradili?

Zviždali su im. Sve dok nisu otišli iz Pionirskog parka.

Ovdje u Sarajevu, novinarima se zviždi na drugi način. Uglavnom mecima iz PAM-a.

Iz čega?

Nije važno. To je ovdašnji šatro. Nego kako su stari drugari?

Sve ih pogađa ova situacija. Slabo se družimo. Pokušavamo da se snabdemo rezervama hrane, sapuna, deterdženata. Ljudi se boje ovih sankcija, već je teško naći sapun.

Mi se zbog toga manje uzbuđujemo. Vode uglavnom nema, a sapun na suho ne ide.

U Beogradu je stravicno skupo. Ko fol, povećavaju plate, ali cene odoše u nebo.

Kod nas je inflacija – nula! Nema ni para ni robe. Ni radnje ni prodavača.

Možeš li da gledaš program TV Beograd?

Nastojim da to ne propustim. Nažalost živim u Sarajevu, pa je slika nešto slabija. Ali po cijeloj Bosni to je jedini program koji se gleda. Primjećujem da se novinarski kadar neprestano osvježava.

Pa nisu baš neki. Naše staro društvo su rasterali. Šta misliš, da li će Amerikanci vojno intervenisati. Pa nisu valjda ludi?!

Koliko ih ja poznajem, oni su malo neobični za naše pojmove. Ali, mislim da nisu ludi. U svakom slučaju ima luđih od njih. Tu, sasvim blizu nas.

Stvarno su se ludaci prosuli po Jugi. Beograd je prepun izbeglica. Ima ih bar 100.000 iz Bosne.

Potresno. Ovdje u Sarajevu ih ima 300.000. Bar toliko ljudi ne spava u svojim, nego u tuđim stanovima.

Nemoj da misliš da ne razumemo i da se ne solidarišemo. Srbija je poslala popriličnu pomoć za sva tri naroda u BiH.

Narodi su jako zahvalni. Nemojte ipak da pretjerujete, jer ni vama nije lako da odvajate od usta.

Ma ti znaš kakvi su beograđani. Pre će dati drugome, nego svome. Sećaš se kako smo skupljali za Kongo, Vijetnam, za Alžir...?

Da, da. Baš me sve ovo podsjeća ...

Vremena su užasna. Zamisli da JAT više ne leti za inostranstvo. Ali na vreme sam sklonio klinca u London. Mučno je sve ovo za decu... Kako tvoja mala?

Odlično. Uči razne jezike. Počela je drugi razred u Beogradu, pa je zatim od hleba prešla na hljeb u Sarajevu, a sada govori da jede kruh u Slavonskom Brodu.

Nego, da te opet pitam o televiziji. Sećaš li se koliko su nas nervirali izvještaji HTV-a i njihove priče o srbo-četničkim napadima i bivše jugo-armije. I čujem da sada i TV Sarajevo, pardon, TV BiH, koristi iste izraze iz tog repertoara.

Tačno je. I mislim da griješe. Dovoljno je da kažu samo SDS. Ljudima će ovdje biti jasno.

Slušaj, moram sada da prekinem. Moram da idem. Ostajemo drugari bez obzira na to šta će se dešavati. Pošto ti imaš neke veze sa svetom, molim te da mi javiš ako se Ameri i Turci spreme da bombarduju Beograd.

Svakako, ne brini. Od tebe očekujem isto.

Šta to? Ne razumem, pa neće oni bombardovati Sarajevo...

Neće naravno. Samo sam se šalio... Važno je da ostajemo drugari.

 

VATAN