VATAN

"Her Şey Vatan Için"

04.07.2008.

Priče iz opkoljenog Sarajeva 15.

Najduži dan nane Fate s Mojmila 1.

 

„ ... Ja se zovem Fata T. Vodim se 32. godište, a pogrešno mi je sigurno, jer sam 28. godište. Al neka je. Ja sam se bavila poljoprivredom, to mi je uništeno sve, neka je, nema veze, žao mi nije nimalo. Imala sam dvije kuće, imala štale, imala bašte, od poljoprivrede živjela. Moj muž Šaćir bio je obični radnik u Tvornici žice i eksera. Imao je 6 milijardi penzije. Imala sam šestoro djece, sad imam petero. Moj rođeni sin Rasim, poginuo je pred kućom, od granate. Imao je 37 godina.

 

          Taj dan u četvrtak, to je valjda bio 14. maj, koliko se sjećam toga, bila sam u šumi s kravama do devet sati. To je bilo na Mojmilu-brdu. Doćerala sam krave iz šume u štalu, povezala, malo su granate smanjile i onda sam se vratila u kuću da uzmem kantu da bi pomuzla krave. Čujem opet granate pucaju. Pođem prema štali. Muž mi osto kod štale, vidim nema ga. Zatvorena štala. Ja se vratim iza štale da vidim je li tamo. Kad ja poglenem kad nešto se u travi miče. Podignem glavu, još kad šljemena vidim, petokraka, kad se podiže jedan, brada dovde. Nema više čekanja. A ja sam vazda bombe nosila sa sobom. Ja za jednu krušku, palim bombe. Bacaj! Imala sam dvije bombe. Odranije sam znala kako se to radi. Sve sam živo znala.

 

          Ja bacim bombu. Ali nisam vidila sa moje desne strane da je drugi došao u zasjedu pod moju štalu. Oni se povlače naniže, a ovi me snese s kalašnjikovcem ispod ćumeza, ispod štale. Po rukama i po nogama. I ja ti palim drugu bombu, bacam! Šta je više bilo? Ja sam se svukla za krušku, ne znam, samo sam čula jedan od njih kaže: „Ubio sam je, majku joj j...m, neće više nikoga.“ Ja sam za kruškom šućela. Čujem njih beru, vuku, galame oni sad, voze svoje komade, beru ranjenike, mrtve. Beru ih. Vidila sam one šljemove kad him lete u nebesa s glava. I ja ti se vratim viš kruške. Šućela, šućela, onda na leđima se prid štalu prevučem. Tada mi nije bila štala izgorila. I šutim. Imala sam zavoj, ovdi sebi pomoć pružam sama. Motam da ne krvarim. Pantole na meni, stežem noge, jedne zavoje oko nogu stegnem, ruke ne mogu da stegnem, valja mi ići na laktovima. Al mi nema u kući nikog. Oni su gore u zasjedi. Dala sam glas. UPOMOĆ!

 

Ondar mi je doletio sin i od zaove jedan dečko i nosila donijeli. Muž pita: „Šta je bilo Fato?“ Kažem, ništa Šaćire. Spasi vam Fata svima glavu. Eto, iza leđa su vam bili prošli, ima ih stotka i više.

 

          Onda mi je ovaj sin, što je poginuo, s mitraljezom krko dok je teklo municije. I ja sam rekla: „Djeco, ne dajte se, sine čuvaj glavu!“ Mene su odnijeli. Kasnije je muž došao ranjen za mnom. ...

 

VATAN